Sve više stranih frilensera i relokanata bira Srbiju zbog jednostavnog paušalnog oporezivanja i niskih troškova. Ali pre nego što pošalješ prvu fakturu, treba razmrsiti redosled koraka: registracija radnje, PIB, banka i boravak ne idu uvek onim redom koji očekuješ. U ovom tekstu objašnjavamo kako stranac realno otvara paušalnu radnju u Srbiji.

Može li stranac uopšte da bude paušalac?

Može. Strani državljanin može da se registruje kao preduzetnik i da bira paušalno oporezivanje pod istim uslovima kao i domaći. Nema posebnih zabrana po osnovu državljanstva. Razlika je u tome što stranac, da bi radnja dugoročno funkcionisala, mora da reši i status boravka i rada u Srbiji, dok se za domaće državljane to podrazumeva.

Paušalni režim ima dva ključna limita koje treba pratiti paralelno (podaci za 2026):

Limit prometa za paušalno oporezivanje je 6 miliona dinara godišnje. Ako se pređe do 30. juna, prelazak na knjige nastupa od 1. jula iste godine; ako se pređe kasnije, od 1. januara naredne godine.
Prag za ulazak u PDV sistem je 8 miliona dinara, ali se računa drugačije: posmatra se promet u prethodnih 12 meseci, a ne po kalendarskoj godini.

To su dva odvojena limita i ne smeju se mešati. Moguće je preći prag za PDV, a i dalje biti ispod limita za paušal, i obrnuto.

Korak 1: Registracija radnje u APR

Registracija preduzetnika ide preko Agencije za privredne registre (APR). Za stranca je dovoljan pasoš i registraciona prijava. Razlika u odnosu na domaće je samo u tome što se u prijavu unose podaci iz pasoša umesto iz lične karte. Radnja se obično registruje u roku od 1-2 radna dana.

Važno upozorenje: APR pri registraciji neće tražiti boravišnu i radnu dozvolu. To ne znači da one nisu potrebne. Bez uređenog boravka i rada možeš naići na probleme pri otvaranju računa u banci i kasnije kod Poreske uprave. Zato registraciju radnje gledaj kao prvi korak, a ne kao završetak posla.

Korak 2: PIB i poreska prijava

Poreski identifikacioni broj (PIB) dodeljuje se u sklopu registracije preduzetnika. Posle toga se podnosi poreska prijava za paušalno oporezivanje (obrazac PPDG-1R) elektronski, putem portala Poreske uprave, uz kvalifikovani elektronski potpis.

Ako stranac još nema elektronski potpis (čip na ličnoj ili posebnoj kartici), prijavu može da podnese ovlašćeno lice, najčešće knjigovođa, na osnovu PEP obrasca (prijava za elektronsko poslovanje). To je praktično rešenje na startu, dok ne pribaviš sopstveni e-potpis.

Korak 3: Prijava boravka i otvaranje računa u banci

Pre nego što odeš u banku, treba da imaš prijavljen boravak, takozvani beli karton. Stranac prijavljuje adresu boravka u roku od 24 sata od ulaska u Srbiju, preko MUP-a ili putem eUprave ako boraviš u privatnom smeštaju.

Za otvaranje poslovnog računa banci je obično dovoljna standardna dokumentacija (izvod iz APR, pasoš, beli karton). Imaj na umu da banke sprovode dodatne provere za nerezidente, pa otvaranje računa zna da potraje duže nego za domaće klijente. Praktičan savet: unapred pitaj banku koju listu dokumenata traži za strane preduzetnike, jer se prakse razlikuju od banke do banke.

Korak 4: Jedinstvena dozvola za boravak i rad

Ovo je najvažnija promena za relokante. Od 1. februara 2024. boravak i rad se reše kroz jedan, jedinstveni zahtev, umesto da se odvojeno traži boravak pa radna dozvola. Zahtev se podnosi isključivo elektronski, preko portala za strance (eforeigner.welcometoserbia.gov.rs).

Osnov za preduzetnika je samozapošljavanje, odnosno obavljanje delatnosti u privrednom subjektu čiji je stranac vlasnik.
Dozvola se izdaje na period do najviše 3 godine, u zavisnosti od osnova i priložene dokumentacije.
Postupak je digitalizovan, pa se sva dokumenta dostavljaju elektronski. Po podnošenju dobijaš potvrdu o započetom postupku sa evidencijskim brojem.

U praksi se kao dokazi obično traže pasoš, dokaz o registrovanoj radnji (izvod iz APR), prijava boravka, zdravstveno osiguranje, dokaz o sredstvima za izdržavanje i ugovor o zakupu ili drugi dokaz adrese. Tačnu listu uvek proveri na samom portalu jer se može menjati.

Specifičnosti za relokante (rusko i englesko govorno područje)

Za relokante koji ne govore srpski, najveće prepreke nisu pravila nego administracija na lokalnom jeziku i komunikacija sa institucijama. Nekoliko praktičnih napomena:

Strana dokumenta (diplome, izvodi) često traže overen prevod na srpski od sudskog tumača i, kod nekih, Apostille pečat.
Portali Poreske uprave i za strance su pretežno na srpskom. Pomoć knjigovođe ili agencije ubrzava i smanjuje rizik od grešaka u prijavama.
Redosled ume da bude piletina ili jaje: radnju možeš registrovati pre dozvole, ali boravak i rad treba urediti odmah posle, da banka i Poreska ne prave problem.
Planiraj vreme: registracija radnje je brza (par dana), ali ceo proces sa boravkom i bankom realno traje nedeljama.

Ključno

Stranac može biti paušalac pod istim uslovima kao domaći; državljanstvo nije prepreka.
Limit za paušal je 6 miliona dinara godišnje, a prag za PDV 8 miliona u prethodnih 12 meseci (2026) – to su dva različita limita.
Registracija u APR je brza (1-2 dana) i traži samo pasoš, ali bez boravka i rada nastaju problemi sa bankom i Poreskom.
Od 1. februara 2024. boravak i rad se reše jednom jedinstvenom dozvolom, elektronski, na period do 3 godine.
Beli karton (prijava boravka) prijavljuje se u roku od 24 sata od ulaska i potreban je pre banke i dozvole.

Ako ti treba pomoć oko registracije, poreske prijave ili komunikacije sa institucijama na srpskom, javi nam se.