Skoro svaki paušalac se barem jednom zapita: kako je Poreska uprava uopšte došla do baš tog iznosa na mom rešenju? Iznos nije nasumičan — postoji jasna formula sa polaznom osnovicom i nizom koeficijenata. U ovom tekstu objašnjavamo korak po korak kako se obračunavaju paušalni porez i doprinosi, i kako rešenje uopšte nastaje.

Šta je paušalno oporezivanje

Paušalac ne plaća porez na stvarno ostvaren prihod, već na unapred utvrđenu (paušalnu) osnovicu. To znači da, bez obzira da li ste tog meseca fakturisali mnogo ili malo, plaćate fiksan iznos koji vam Poreska uprava odredi rešenjem. Na tu osnovicu se primenjuju poreska stopa i stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Polazna osnovica

Sve počinje od polazne osnovice. Ona se vezuje za prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici Srbiji, gradu, opštini ili gradskoj opštini u kojoj je sedište radnje. Drugim rečima, osnovica nije ista za istu delatnost u Beogradu i u manjoj opštini — lokacija sedišta direktno utiče na iznos.

Na tu polaznu osnovicu se zatim primenjuje niz koeficijenata koji je dižu ili spuštaju, u zavisnosti od delatnosti, mikro-lokacije i ličnih okolnosti preduzetnika.

Koeficijenti koji oblikuju osnovicu

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje definiše koeficijente koji se primenjuju na polaznu osnovicu:

Koeficijent delatnosti — zavisi od šifre delatnosti i naveden je u Prilogu 1 Uredbe. Razlike su velike: na primer, za taksi prevoz (šifra 4932) koeficijent je 1,244, dok je za računarsko programiranje (šifra 6201) znatno viši — 4,025. Zato dva paušalca u istoj opštini mogu imati bitno različite osnovice.
Koeficijent zone (mikro-lokacije) — kreće se otprilike od 0,7 do 1,1, zavisno od zone u kojoj je sedište. Sedišta u užem centru (ekstra i prva zona) po pravilu daju veću osnovicu nego ona u prigradskim zonama.
Koeficijent starosti osnivača — za preduzetnike mlađe od 30 ili starije od 55 godina primenjuje se umanjenje, sa koeficijentom 0,9 (za pojedine struke poput pravnih, medicinskih i arhitektonskih i niži, 0,7).
Koeficijent trajanja delatnosti — u prvoj godini poslovanja osnovica je prepolovljena (koeficijent 0,5), a zatim se postepeno podiže (0,8 / 0,85 / 0,9) dok ne dođe do 1,0 za radnje starije od 36 meseci.

Praktična posledica: ko prvi put otvara radnju, u prvoj godini poslovanja ima osnovicu umanjenu za 50%, što značajno smanjuje mesečnu obavezu na startu.

Porez i doprinosi na osnovicu

Kada se utvrdi konačna osnovica, na nju se primenjuju poreska stopa i stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Za preduzetnike to su:

Porez na prihode od samostalne delatnosti — 10%
Doprinos za PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje) — 24%
Doprinos za zdravstveno osiguranje — 10,3%
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti — 0,75%

Bitna napomena: ne plaća svaki paušalac sve doprinose. Ako ste već zaposleni kod poslodavca ili na drugi način osigurani po nekom osnovu, deo doprinosa (najčešće zdravstvo) se ne plaća kroz radnju. Zato je važno da osnov osiguranja na rešenju bude tačan — o tome u nastavku.

Ograničenje godišnjeg rasta osnovice

Da osnovica ne bi naglo skakala iz godine u godinu, Uredbom je predviđeno da se za postojeće paušalce osnovica ne može povećati za više od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo ograničenje je produženo i važi zaključno sa 2027. godinom. Izuzetak postoji ako sami promenite šifru delatnosti ili preselite sedište radnje — tada se osnovica računa iznova.

Kako Poreska donosi rešenje

Kada se registrujete kao paušalac (ili podnesete zahtev za paušalno oporezivanje), Poreska uprava na osnovu gore opisane formule donosi akontaciono rešenje. U njemu su navedeni mesečni iznosi poreza i doprinosa koje plaćate, najčešće do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Rešenja zna da imaju greške, pa ih obavezno proverite. Najčešće su:

Pogrešan osnov osiguranja — obračunato vam je zdravstvo i nezaposlenost iako ste već osigurani po osnovu zaposlenja.
Pogrešan koeficijent delatnosti, zone ili starosti.
Pogrešno utvrđena osnovica ili neprimenjeno umanjenje za prvu godinu.

Ako se ne slažete sa rešenjem, imate pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema. Do okončanja postupka po žalbi, dužni ste da plaćate iznose iz rešenja.

Ključno

Osnovica polazi od prosečne zarade u opštini sedišta, pa se množi koeficijentima delatnosti, zone i umanjenjima po starosti i trajanju radnje.
U prvoj godini poslovanja osnovica je prepolovljena (koeficijent 0,5).
Stope: porez 10%, PIO 24%, zdravstvo 10,3%, nezaposlenost 0,75% — uz napomenu da se ne plaćaju svi doprinosi ako ste osigurani po drugom osnovu.
Osnovica postojećih paušalaca ne raste više od 10% godišnje, zaključno sa 2027. godinom.
Proverite rešenje i, ako je netačno, uložite žalbu u roku od 15 dana.

Ako želiš da neko proveri tvoje rešenje i obračun pre nego što istekne rok za žalbu, javi nam se.