Radiš za klijente iz inostranstva i stigao ti je novac na devizni račun — a sad ne znaš koji porez plaćaš, kada i po kom modelu? Frilenseri u Srbiji imaju poseban režim samooporezivanja koji se razlikuje od paušala, i izbor pravog modela direktno utiče na to koliko ćeš dati državi. U nastavku objašnjavamo modele, normirane troškove, kvartalne rokove i kada uopšte ima smisla razmišljati o paušalu.

Ko se smatra frilenserom za potrebe poreza

U poreskom smislu, frilenser je fizičko lice koje ostvaruje prihod po osnovu ugovorene naknade — najčešće od klijenata iz inostranstva, ali i iz zemlje — bez registrovane firme ili preduzetničke radnje. Ključna karakteristika ovog režima jeste samooporezivanje: Poreska uprava ti ne šalje rešenje, već si ti dužan da sam obračunaš i prijaviš porez i doprinose. To važi i za domaće i za strane državljane koji prihod ostvaruju na ovaj način u Srbiji.

Dva modela samooporezivanja: A i B

Zakon predviđa dva modela, a ti biraš koji ti više odgovara — i to možeš da menjaš iz kvartala u kvartal. Razlika je u visini normiranih troškova i u poreskoj stopi.

Model A je obično povoljniji za niže prihode. Priznaje se fiksni normirani trošak (neoporezivi iznos) po kvartalu, a na prihod iznad tog praga plaćaš porez po stopi od 20%, plus doprinose. Od 1. februara 2026. ovaj iznos je 110.647 dinara po kvartalu (u 2025. je bio 107.738 dinara).

Model B je obično povoljniji za veće prihode. Priznaje se fiksni normirani trošak uvećan za 34% od bruto prihoda, a na ostatak se plaća porez po nižoj stopi od 10%, plus doprinosi. Od 1. februara 2026. fiksni deo iznosi 66.733 dinara po kvartalu (u 2025. je bio 64.979 dinara).

Model A — normirani trošak 110.647 din/kvartal, porez 20%
Model B — normirani trošak 66.733 din + 34% prihoda, porez 10%
Iznosi se usklađuju jednom godišnje, od 1. februara

Doprinosi: PIO i zdravstveno

Pored poreza, na poresku osnovicu se obračunavaju i doprinosi. Stopa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) iznosi 24% i obavezna je u oba modela. Doprinos za zdravstveno osiguranje iznosi 10,3%, ali se plaća samo ako nisi već osiguran po drugom osnovu — na primer kao zaposleni ili preduzetnik. To je bitan detalj: ako imaš stalan posao sa punim radnim vremenom, najverovatnije ne plaćaš zdravstveni doprinos na frilens prihod.

Treba imati na umu i minimalnu osnovicu za doprinose: ako je tvoja obračunata osnovica niža od zakonom propisanog minimuma, doprinosi se ipak obračunavaju na taj minimum kako bi se očuvao status u penzijskom osiguranju.

Kvartalne prijave: rokovi i obrazac

Frilens prihod se prijavljuje kvartalno, u roku od 30 dana po isteku kvartala. Prijava se podnosi elektronski, na obrascu PP OPO-K, preko specijalizovanog portala Poreske uprave (Frilenseri) ili preko portala ePorezi. Na primer, prijava prihoda za prvi kvartal 2026. podnosila se zaključno sa 30. aprilom 2026.

Q1 (januar–mart) — rok 30 dana po isteku kvartala (npr. 30. april)
Q2 (april–jun) — rok 30 dana po isteku kvartala
Q3 (jul–septembar) — rok 30 dana po isteku kvartala
Q4 (oktobar–decembar) — rok 30 dana po isteku kvartala

Na portalu je dostupan kalkulator koji ti pomaže da obračunaš obavezu, a nakon uspešnog podnošenja sistem generiše uplatnicu sa QR kodom radi lakšeg plaćanja preko mobilnog bankarstva. Ako prijavu ne podneseš na vreme, slede kamata i moguća prekršajna odgovornost.

Frilens samooporezivanje vs. paušal

Mnogi frilenseri se u nekom trenutku pitaju da li da pređu na paušalno oporezivanje, odnosno da otvore preduzetničku radnju. To su dva potpuno različita režima:

Frilens samooporezivanje — fizičko lice, bez registracije firme, prijava kvartalno, obaveza zavisi od ostvarenog prihoda u tom kvartalu. Nema fiksnog mesečnog troška ako nema prihoda.
Paušal (preduzetnik paušalac) — registrovana radnja u APR, fiksna mesečna obaveza koju određuje Poreska uprava bez obzira na to koliko si zaradio, sa godišnjim limitom prometa. Izdaješ fakture i imaš PIB.

Gruba logika: ako su prihodi neredovni ili niski, frilens režim je često fleksibilniji jer plaćaš samo kada zaradiš. Ako su prihodi stabilni i veći, paušal može biti isplativiji i daje ti status preduzetnika (lakše izdavanje faktura, ugovaranje sa firmama, kontinuitet u doprinosima). Konkretna računica zavisi od visine prihoda, delatnosti i toga da li si osiguran po drugom osnovu, pa se isplati uporediti obe varijante pre odluke.

Ključno

Frilens prihod ide kroz samooporezivanje — sam obračunavaš i prijavljuješ, Poreska uprava ne šalje rešenje.
Biraš između modela A (normirani trošak 110.647 din, porez 20%) i modela B (66.733 din + 34%, porez 10%) — od 1. februara 2026.
PIO doprinos je 24% u oba modela; zdravstveni 10,3% samo ako nisi osiguran po drugom osnovu.
Prijava je kvartalna, obrazac PP OPO-K, rok 30 dana po isteku kvartala, elektronski preko portala.
Paušal je zaseban režim sa fiksnom mesečnom obavezom — može biti isplativiji kod stabilnih, viših prihoda.

Iznosi i stope se menjaju iz godine u godinu, pa pre prijave uvek proveri aktuelne podatke na portalu Poreske uprave. Ako ti treba pomoć oko izbora modela ili podnošenja kvartalne prijave, javi nam se.